Prvi odlazak na planinarenje uglavnom ne počinje kupovinom opreme, već željom da se negde ode za vikend, da se izađe iz grada i provede dan na stazi. Tako sam i ja počela. Bez velikog plana, bez posebne opreme i bez ideje koliko sitnice mogu da promene ceo utisak.
Tek na stazi vidite šta vam odgovara, a šta vam smeta. Obuća koja je udobna za šetnju po gradu može da bude loša čim krenu kamen, zemlja i nizbrdica. Majica koja deluje sasvim obično kod kuće može da ostane mokra već posle prvog uspona. Ranac koji ste poneli usput može da počne da vuče ramena pre nego što dođete do prvog vidikovca.
Zato planinarenje za početnike ne treba posmatrati kao kupovinu gomile opreme. Mnogo je važnije da znate šta zaista ima ulogu na stazi. Dobra obuća, suve čarape, odeća koja se ne lepi za telo, jakna za vetar, dovoljno vode i ranac koji lepo stoji na leđima znače mnogo više od bilo kog skupog detalja.
U nastavku ćemo proći opremu redom, od patika do stvari koje treba da budu u rancu, sa fokusom na ono što vam stvarno treba za prve jednodnevne ture.
U ovom vodiču prolazimo kroz najvažnije stvari za prvu planinarsku turu:
- koju obuću izabrati za prvu stazu
- zašto čarape i majica nisu sitnica
- kako se obući u slojevima
- koliki ranac je dovoljan za jednodnevnu turu
- šta obavezno poneti da vam dan na stazi bude lakši i sigurniji
Patike za planinarenje
Patike su prva stvar koju treba rešiti pre odlaska na stazu. Ne zato što oprema mora da bude skupa, nego zato što se svaka greška kod obuće odmah oseti. Na usponu smeta klizanje. Na spustu bole prsti. Na kamenju se oseća tanak đon. Na mokroj zemlji se vidi da obične gradske patike nemaju dovoljno dobar oslonac.
Za početnike su najpraktičnije planinarske patike za jednodnevne ture. One su lakše od gojzerica, a opet daju bolji oslonac od običnih patika. Važno je da đon bude čvršći, sa dubljom šarom, jer se stabilnost najviše oseća na spustu, preko sitnog kamenja i na vlažnom terenu.
Patika ne treba da steže prste. Kada krenete nizbrdo, stopalo se pomera ka napred i tada se vidi da li ima dovoljno mesta. Peta treba da stoji mirno, bez podizanja pri svakom koraku. Pertle treba da drže stopalo, ali bez jakog pritiska preko risa.
Za prvu stazu ne obuvajte potpuno novu obuću. Prošetajte u njoj nekoliko puta pre polaska, makar po kraju ili parku. Tako ćete odmah videti da li negde žulja, da li se stopalo pomera i da li vam đon odgovara.
Kada je u pitanju kvalitet, moja preporuka je da pogledate patike za planinarenje dostpune u Djak Sport radnjama.
View this post on Instagram
Da li su za početak bolje patike ili gojzerice?
Za lakše staze, šumske puteve, vidikovce i kraće ture, planinarske patike su sasvim dovoljne. Gojzerice su korisne za blato, sneg, oštriji kamen, duže uspone i ture gde nosite teži ranac.
Početnici često uzmu visoke gojzerice jer deluju sigurnije, pa se posle muče sa težinom, krutošću i toplotom. Za prve ture je važnije da se krećete prirodno i stabilno, nego da nosite obuću namenjenu težem terenu.
Čarape za planinarenje
Čarape se lako potcene, a mogu da naprave veliki problem. Pamučne čarape upijaju znoj i sporo se suše. Kada stopalo ostane vlažno, žuljevi se brže pojave, posebno na prstima i peti.
Za stazu su bolje planinarske ili sportske čarape koje odvode vlagu. Treba da budu dovoljno čvrste, bez grubih šavova i sa pojačanjem na mestima gde obuća najviše pritiska. Dobar par čarapa pomaže da stopalo ostane suvlje i da se manje pomera u patikama.
U rancu je pametno imati još jedan par. Zauzima malo mesta, a može da spasi dan posle mokre trave, jačeg znojenja ili prolaska kroz blato.
Ne potcenjuj čarape: Rezervni par zauzima manje mesta od čokoladice, a može da ti spasi celu turu ako se stopala pokvase.
Pantalone za planinarenje
Farmerke nisu za stazu. Stežu pri hodu, dugo ostaju mokre i neprijatne su čim se vreme promeni. Za planinarenje su mnogo praktičnije lagane pantalone koje prate pokret i brzo se suše.
Početnicima najviše odgovaraju pantalone od sportskog materijala, sa malo elastina i normalnim džepovima. Važno je da možete lako da napravite veći korak, da sednete na kamen ili panj i da vam nogavice ne smetaju na usponu.
Helanke mogu da posluže za kratke i lake staze, ali treba da budu čvršće. Tanke helanke se lako zakače za granje, ne štite od vetra i nisu najprijatnije kada sednete na hladnu podlogu.
Majica za planinarenje
Majica treba da se brzo suši. To je jedna od stvari koju naučite već na prvoj stazi. Pamuk upije znoj, ostane mokar i posle pauze počne da hladi telo. Na usponu vam je vruće, a čim stanete na vetar postane neprijatno.
Zato je bolje nositi sportsku majicu od materijala koji odvodi znoj. Leti može kratki rukav, a za svežije vreme dug rukav. Bitno je da majica ne steže ispod ranca i da šavovi ne žuljaju na ramenima.
Flis ili tanji duks za pauzu
Na usponu se brzo zagrejemo, ali čim stanemo, telo se hladi mnogo brže nego što očekujemo. Zato u rancu treba imati jedan tanji flis ili duks koji se oblači na pauzi, na vidikovcu ili pri povratku kada sunce krene da pada.
Flis je zgodan za prve ture jer je lagan, ne zauzima mnogo mesta i prijatan je za nošenje preko majice. Pamučni duks može da posluži za kratku šetnju, ali za duže hodanje nije najbolji jer upija vlagu i sporo se suši.
Za početak ne treba komplikovati. Jedan tanji flis u rancu rešava veliki deo situacija na prolećnim, letnjim i jesenjim stazama. Kada je hladnije, preko njega ide jakna.
Jakna za vetar i kišu
Jakna se nosi i kada nebo deluje mirno. Na planini vetar ume da se pojavi baš kada izađete iz šume ili stignete na otvoreniji deo staze. Kiša ne mora da traje dugo da bi vam pokvasila majicu, ranac i ostatak garderobe.
Za početnike je dovoljna lagana jakna koja štiti od vetra i slabije kiše. Treba da bude dovoljno tanka da stane u ranac, ali dovoljno korisna da je stvarno obučete kada zatreba. Kapuljača je veliki plus, naročito na stazama gde nema zaklona.
Deblja jakna ima mesto na hladnijim turama, ali za prve jednodnevne staze bolje je imati više tanjih slojeva. Tako se lakše prilagođavate usponu, pauzi i promeni vremena.
Ranac za planinarenje
Za prvu jednodnevnu stazu najčešće je dovoljan ranac od 20 do 30 litara. Ne treba vam veliki planinarski ranac, već model u koji mogu da stanu osnovne stvari: voda, hrana, jakna, tanji flis, rezervne čarape, prva pomoć, telefon i dokumenta.
Najvažnije je da ranac lepo stoji na leđima. Ne bi trebalo da visi nisko, da se ljulja dok hodate ili da vas vuče unazad. Naramenice podesite tako da ranac bude stabilan, a ako ima pojas oko struka, koristite ga. Tako deo težine prelazi na kukove, pa ramena manje trpe.
Šta treba da stane u ranac za jednodnevnu turu?
- flašica vode
- sendvič, voće ili energetska užina
- lagana jakna za vetar ili kišu
- tanji flis ili duks za pauzu
- rezervne čarape
- flasteri i osnovna prva pomoć
- telefon, dokumenta i malo gotovine
- kesa za otpad
Nemojte puniti ranac stvarima koje nosite „za svaki slučaj”, a realno ih nećete koristiti. Na prvoj stazi je dovoljno poneti ono što pokriva vodu, hranu, promenu vremena, sitne povrede i siguran povratak.
Dobro spakovan ranac nije onaj koji ima najviše stvari, već onaj u kome imate baš ono što vam treba. Sve preko toga vrlo brzo postaje teret, posebno na usponu i pri dužem hodanju.
Kačket, kapa i naočare
Glava treba da bude zaštićena tokom cele ture. Leti su kačket ili šešir važni na livadama, grebenima, vidikovcima i svim delovima bez hlada. Sunce na stazi iscrpi brže nego što deluje na početku.
Za hladnije vreme ponesite tanku kapu. Zauzima malo mesta, a dobro dođe kada stanete na pauzu ili kada se vraćate kasnije popodne.
Naočare za sunce su korisne na otvorenim delovima, kamenitim stazama i snegu. Ne moraju da budu skupe, ali treba da stoje stabilno dok hodate.
Rukavice
Rukavice nisu samo za zimu. Tanke rukavice mogu da pomognu ujutru, na vetru ili na deonicama gde se pridržavamo za kamen, ogradu ili grane.
Za početničke prolećne i jesenje ture dovoljne su lagane sportske rukavice. Zimsko planinarenje je druga priča i zahteva toplije rukavice, bolju obuću i više iskustva.
Štapovi za planinarenje
Štapovi nisu obavezni za prvu stazu, ali mogu da budu korisni. Najviše se osete na spustu, kada kolena i prsti trpe veći pritisak. Pomažu i na blatu, sitnom kamenju i dužim usponima.
Visinu treba podesiti tako da lakat bude savijen približno pod pravim uglom. Na usponu se štapovi mogu malo skratiti, a na spustu malo produžiti.
Za kratku i laku stazu možete krenuti bez njih. Za duže ture, veći uspon ili teren koji je klizav, štapovi mogu dosta da olakšaju hod.
Prva pomoć i sitnice u rancu
U rancu treba imati male stvari koje rešavaju najčešće probleme na stazi. Flasteri za žuljeve su obavezni. Uz njih spakujte obične flastere, elastični zavoj, antiseptične maramice i lek koji inače smete da koristite.
Ponesite i papirne maramice, vlažne maramice, malo gotovine, dokumenta, napunjen telefon i eksternu bateriju. Mapa staze treba da bude sačuvana u telefonu pre polaska, jer signal nije siguran na svim delovima.
Kesa za otpad treba da bude deo svakog ranca. Sve što ponesemo na planinu vraća se sa nama. Ambalaža, maramice i ostaci hrane ne ostaju na stazi.
Šta je obavezno, a šta može da sačeka?
Kada tek počinjete, lako je steći utisak da vam za planinarenje treba mnogo opreme. U stvarnosti, za prvu jednodnevnu turu najvažnije je da imate nekoliko osnovnih stvari koje direktno utiču na udobnost i sigurnost.
Za početak je bolje imati manje stvari koje stvarno koristite, nego pun ranac opreme koja vam samo otežava hodanje. Kako budete išli na više staza, lako ćete videti šta vam još treba.
Zaključak
Za prve planinarske ture najvažnije je da oprema prati stazu, vreme i vaš tempo. Krenite od obuće u kojoj stopalo stoji stabilno, dodajte dobre čarape, lagane pantalone, majicu koja se brzo suši, flis za pauzu i jaknu za vetar.
U rancu uvek treba da budu voda, hrana, flasteri, rezervne čarape, telefon, dokumenta i kesa za otpad.
Ja sam Slavica Radulović, autorka bloga Turisticost. Putujem solo, uglavnom po Srbiji, i pišem o mestima na koja možeš da stigneš za vikend.
Turisticost nije nastao iz neke posebne ideje. Nastao je iz zamora od guglanja. Svakog puta kad bih htela negde da odem, provela bih sate tražeći informacije koje su ili zastarele, ili nepotpune, ili napisane za nekog ko ima deset slobodnih dana i neograničen budžet. Odlučila sam da sama napišem ono što bih volela da nađem.
Pogledajte još
