Tvrđava je po svom tipu klasična vodena (opkoljena je Dunavom i Jezavom, a sa juga veštačkim šancem koji povezuje dve reke) ravničarsko utvrđenje što je čini jedinstvenom u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, a za uzor prilikom gradnje uzet je Carigrad i njegovi bedemi. Nakon smrti Stefana Lazarevića, despot Đurđe Branković nije mogao ostati u Beogradu koji su preuzeli Mađari, pa je sagradio novu prestonicu u Smederevu.

Mesto je izabrao što dalje od Turaka, a sa osloncem na Dunav i granicu Ugarske. Tu je ravnica, te je sagrađen vodeni grad, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa treće strane prokopan je rov sa vodom. Građen je od 1428. do 1430. godine, kako se vidi iz velikog natpisa izvedenog opekama na jednoj kuli unutrašnjega (malog) grada. Ovakvi natpisi su retki, a ovo je jedini primer na prostoru bivše Jugoslavije. Ima ih još u Vizantiji, a sa te strane uzet je možda i model za zidove i kule, što je razumljivo kada se zna da je radove vodio Vizantinac Kantakuzen, brat Đurđeve žene Irine.