Reka Dunav
Dunav ili kako su ga drevni Tračani zvali – Istros, Skiti – Mataos, Rimljani – Danister i Danibius, Grci – Dunavius, Nemci i Austrijanci i sada ga zovu – Donau, Francuzi – Le Danibe, Mađari – Duna, Italijani – Danibo, Turci – Tuna, Rumuni – Dunarea, Česi, Slovaci i Rusi – Dunaj, a Srbi i Bugari – Dunav, je reka sa najviše imena.
O njemu su pisali Aristotel, Herodot, Strabon, Ovidije, Plinije Stariji, Tibul, Ciceron, Vergilije. Napoleon je rekao “Dunav je car među rekama”. Večan je kao Tibar, plodonosan kao Nil, veličanstven kao Misisipi, ljubljen kao Volga, živahan kao Rajna. Dunav je jedinstvena reka na evropskom kontinentu. Vekovima je istorija podunavskih naroda pisana i na obalama Dunava, a tako je sve do današnjih dana – Dunav je tu, a nekih od tih naroda više nema.
Dunav teče kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Ukrajinu. Po veličini je 27. reka na svetu, po slivu 32. dok je u Evropi na drugom mestu, odmah iza Volge. Dunav po značaju u svetskom unutrašnjem vodnom saobraćaju zauzima 6. mesto posle: Misisipija, Rajne, Ohaja, Volge i Jangcekjanga. Međutim, po značaju u Evropi je na 3. mestu iza Rajne i Volge.
Nastaje od reka Brege i Brigaha. koje izviru u Švarcvaldu i spajaju se kod mesta Donaušingena, odakle teku pod imenom – Dunav. Tako je ustvari Dunav reka bez “izvora”. Takozvani izvor Dunava obzidan je mramorom sa natpisom “Caput Danubii”, u parku Donaušingena, zapravo je prvi i neznatan pritok Dunava. Na ušću u Crno More Dunav stvara deltu (5.500 km2 ) sa tri veća rukavca.
46 km obale Dunava ima opstina Kovin, predivne recne Ade stanista ptica sa pescanim plazama idealne za dnevni odmor i rekreaciju